ЕШЕР – УМЕТНИК ПАРАДОКСА

Уобичајен

Парадокс (грч. παράδοξος, парадоксос = немогућ; пара- = супротан, докса = мишљење), је истинитo тврђење, или група тврђења, која води до контрадикције, или ситуације која пркоси интуицији.

Парадокс даје снажан подстицај за размишљање. Он открива слабости наших способности да судимо, али и ограничења наших интелектуалних инструмената расуђивања.

Често су парадокси на темељу једноставних концепата довели до великог интелектуалног напретка. Понекад је то било питање откривања нових математичких правила, или откривања нових физичких закона како би се прихватили закључци који су у почетку били „очигледно неприхватљиви“.

paradoks_131433

Од почетка писане историје, постоје референце за парадоксе, од Зенонових парадокса, Кантових антиномија, и Раселовог парадокса о теорији скупова у математици, све до достизања парадокса квантне механике и опште теорије релативности, човечанство је одувек било заинтересовано за парадоксе.

Морис Корнелис Ешер

Чувени холандски графичар, познат је по својим, често математички инспирисаним, дуборезима и литографији, посебно познат по својим представама парадоксалних и немогућих призора. Стварао је немогуће конструкције, истраживао је архитектуру и бесконачност. Рођен је 1898. године у Холандији, као најмлађе дете у породици. Ешер је био један од најизразитијих представника оп-арта и такозване немогуће уметност (impossible art). Овај вансеријски цртач и графичар проналазио је инспирацију у Ајнштајновој теорији релативитета и математичким теоремама произашлим из нееуклидовске геометрије, у астрономским посматрањима, теорији еволуције и Фројдовој психоанализи, али и у романтичним крајолицима Италије и у раскошним орнаментима маварске Алхамбре.

„Мада сам апсолутни лаик у егзактним наукама, понекад ми се чини да сам ближи математичарима него својим колегама уметницима”, записао је једном приликом Ешер.

Многи популаризатори науке, попут Карла Сегана, Стивена Хокинга или Роџера Пенроуза, користили су управо Ешерове илустрације како би својим читаоцима приближили тешко схватљиве научне теорије. Један од аутора који је допринео постхумној популарности холандског графичара био је Даглас Хофштатер, аутор бестселера „Гедел, Ешер, Бах – Вечита златна нит“. У том научно популарном делу, објављеном 1980. године, Хофштатер је своју филозофију објаснио анализирајући и упоређујући Ешерово ликовно стваралаштво с математичким теоремама Курта Гедела и музиком Јохана Себастијана Баха.

Истовремено, многи критичари замерали су Ешеру да припада елитној уметности, јер просечни посматрач није кадар да разуме његова дела.

Био је оштроумни мислилац, уметник који, попут Леонарда да Винчија или Албрехта Дирера, изазива дивљење не само мајсторским цртежом, изведеним необично прецизним и стрпљивим потезима леве руке, него и интелектуалном снагом и дубином своје креативности. Цртежи и графике Мориса Ешера представљају уметнички уобличене мозгалице које подстичу интелект да трага за одговорима на најсложенија и најзагонетнија питања универзума.

MC Escher

Немогућа уметност

Један од Ешерових типичних радова заснованих на просторном парадоксу јесте „Изложба гравира“, где је визуелним поигравањем створена илузија да призор са једне од слика у галерији припада стварности нацртаног посматрача изложбе. Младића који разгледа изложене радове посматра жена с једне од гравира. Упадљиво закривљеном перспективом Ешер је постигао ефекат тродимензионалности, који ствара утисак да је жена са гравире у истој просторној и временској равни с младим посетиоцем изложбе.

lenstra_printgallery

Галерија, 1956.

Заинтересован за топологију, у многим својим радовима приказивао је такозване немогуће фигуре, попут Пенроузових бесконачних степеница или Мебијусове бескрајне траке. Своје оптичке илузије и „немогуће фигуре“ стварао је углавном уз помоћ светлости и сенке, а међу најимпресивнијм гравирама заснованим на овим визуелним варкама су „Водопад“, „Белведере“, „Узбрдо и низбрдо“.

Relativitet 1953_ - litografija

Релативитет, 1953.

''Belvedere'' 1958_ - litografija

Белведере, 1958.

Vodopadi 1961_ - litografija

Водопади, 1961.

Један од најзначајнијих мотива у Ешеровом стваралаштву јесте метаморфоза, односно постепени преображај једног облика у други. Инспирацију за ову тему проналазио је у теорији еволуције и у геометрији, стварајући оригиналне мозаике сачињене од низова геометријских фигура или стилизованих животињских силуета које се мењају детаљ по детаљ и претварају у нове облике, односно живе врсте. Једно од његових типичних геометријских поигравања, инспирисано средњовековним маварским стилом, јесте такозвано поплочавање, односно исцртавање површине сложеним, стилизованим геометријским обрасцима, који се савршено међусобно уклапају тако да не остављају ни трунку празног простора. Инспирисан чланком канадског математичара Доналда Коксетера о систему образаца који се умањују сразмерно својој удаљености од центра, Ешер је створио и низ радова заснованих на том мотиву.

Metamorfoza, otisnuta u 29 blokova1930_-1940_ - duborez

Метаморфоза, отиснута у 29 блокова 1930-1940.

Leptiri 1950_ - drvorez

Лептири, 1950.

Nebo i voda 1938_ - duborez

Небо и вода. 1938.

Kružno ograničenje 1958_ - duborez

Кружно ограничење, 1958.

Vavilonska kula 1928 - duborez

Вавилонска кула, 1928.

Sunce i Mesec 1948_ - duborez

Сунце и Месец, 1948.

Љубитељ астрономије

Морис Ешер је био и велики љубитељ астрономије. Био је члан холандског Друштва за метеорологију и астрономију, а код куће је имао неколико мањих телескопа, помоћу којих је посматрао звезде. Астрономске теме доминирају у многим његовим радовима у којима се открива уметникова тежња да истражи везу геометрије и физичког уређења космоса. 

Извори:

http://akter.co.rs/weekly/36-kultura/60129-umetnik-paradoksa.html
sr.wikipedia.org/sr/Парадокс
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s