ПОЛИБИЈЕВ КВАДРАТ

Уобичајен

Полибије је био грчки историчар који је рођен око 200. године пре нове ере. Његова најпознатија књига је „Историја“. Сматра се зачетником историјског истраживања због свог систематичног трагања за узроцима историјских догађаја.

10088418-statue-of-the-greek-historian-polybius-vienna-austria[1]

Полибије, скулптура испред аустријског         парламента у Бечу.

Полибију се приписује и метод шифровања порука уз помоћ „Полибијевог квадрата“. То је квадрат са 25 поља (5 пута 5). У сваком пољу се налази по једно слово  осим једног поља које је било заједничко за слова И и Ј. Редови и колоне овог квадрата су били нумерисани бројевима од  1 до 5, а сваком слову је био придружен пар бројева, који је означавао ред и колону у којој се слово налази. На пример, слово S на слици би се могло представити бројем 43.

polibijev kvadrat

Полибијев квадрат направљен за ћирилично писмо би морао да има 30 поља (6 пута 5) па то више не би био квадрат већ правоугаоник (погледај слику).

 То значи да би, нпр. слово Љ било представљено паром бројева 32, а слово Џ паром бројева 55.

polibije_cirilica

Користећи  приложену таблицу и методу шифровања коју је осмислио Полибије, пробај да дешифрујеш следећу поруку, која представља Декартов савет за развијање ума (Рене Декарт, филозоф и марематичар):

polibijev kvadrat-sifra

Извор: Текст и примери су преузети из рада „Потражи ме, пронађи ме“ Јелене Воларов, са сајта ДИГИТАЛНИ ЧАС, Зборник радова 2010/1011. године.

Advertisements

One response »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s